Da mi ime ne zaboraviš...

Koliko puta na tebe pomislim...
Koliko puta ja se Bogu pomolim...
Samo da mi ime ne zaboraviš,
Samo da se tiho odnekud pojaviš...

Da li ikad ti na mene pomisliš?...
Da li se nekad, za mene Bogu pomoliš?...
Da li se plasiš da ti ime ne zaboravim?...
Da li bi voleo da se odnekud pojavim?...

Ne, ja ne živim k'o drugi ljudi -
Dani su moji tako dugi...kao godina...
Kraj njega želim da se budim...
i da mi kaže - "Moja jedina...."

OPRAVDANjE

Srce moje misli večito neku tužnu misao.
I ma šta sa mnom bilo:
budem li kome postala žena verna,
ili dragana čija, ili ma šta drugo...
ili budem uvek smerna sanjalica ostala.
Bude li duša moja sveto sedište jedne ljubavi;
ili srce moje bolno središte svih nežnosti,
ti mene uvek voli:

Jer srce moje misli večito neku tužnu misao
što mene jedino boli.

I ma čega da se latim, plemenitog ili zlog:
mognem li zbog drugih da patim,
ili budem neku sreću srca svog tuđim bolom kupila;
budem li katkad praštala, ili se budem uvek svetila,
znaj da sam grehove sve već davno iskupila,
znaj da sam već davno zbog svega ispaštala,
i uvek mi oprosti:

Jer srce moje misli večito neku tužnu misao
što mene jedino žalosti.